Prevedi nas žedne preko vode

Ako ste bilo kada i bilo gde putovali van Srbije, siguran sam da su vam postavili pitanja sledeće sadržine:

1. Da li je u Srbiji bezbedno?
2. Da li rat još uvek traje u Srbiji?
3. Da li ima struje i hrane u Srbiji?
4. Da li u Srbiji postoje škole i fakulteti?

Ja sam nebrojeno puta bio začuđen i uvređen takvim pitanjima, ali sam uvek nastojao da na njih dam podroban i tačan odgovor. Nisam mogao a da se ne zapitam: ko je kriv za njihovo neznanje i predrasude? Da li su odgovorni samo mediji i politika ili i mi sami snosimo deo krivice?

Stranac koji po prvi put dolazi u neku državu obično sa sobom ponese vodič koji opisuje dotičnu destinaciju. Do pre nekoliko godina nisu ni postojale knjige na engleskom ili ne daj Bože drugim stranim jezicima koje bi koliko-toliko uputile zbunjene posetioce. Prestankom ratova i otvaranjem granica stvoreni su uslovi za dolazak stranaca. Neke izdavačke kuće i hrabri pojedinci upustili su se u avanturu pisanja vodiča. I kao što to uvek biva u Srbiji, posao su "otaljavali". Rezultat takve kampanje je postojanje nekolicine očajnih knjiga koje ne samo što ne pružaju vizuelno i literalno zadovoljstvo, već svojim Tarzan-English prevodom Srbiju izlažu još večem ruglu.

Imao sam prilike da prelistam sve moguće i nemoguće vodiče domaćih autora. Od svih mi se digla kosa na glavi! Po principu Copy-Paste kradu jedni od drugih tekstove, a na prevod ih daju (najčešće) dokonim nastavnicima engleskog jezika. (Ovde počinje zaplet radnje) Naši učeni prevodioci prihvataju nemoguće misije. Izađu oni na kraj sa istorijom, malo više zabrljaju geografiju, ali kad priroda dođe na red, onda pravila ne postoje.

Da me ne bi optužili za nanošenje klevete, navešću vam nekoliko primera. I ne samo to. Ako iko od uvaženih prevodilaca pročita ovaj Blog, daću mu i tačan odgovor.

1. U svakoj knjizi piše da u Srbiji žive divlji kunići, engl. Rabbit, lat. Oryctolagus cuniculus. Netačno. U Srbiji živi divlji zec, ili samo zec, engl. Hare, lat. Lepus europaeus. Ova dva sisara možda liče, ali nemaju puno zajedničkog.

2. Najupečatljiviji simbol ugrožene vrste u Srbiji verovatno je beloglavi sup. engl. Griffon Vulture, lat. Gyps fulvus. Prevodioci ga oslovljavaju sa White Headed Eagle. Netačno. Dragi moji, nit' je bele glave, nit' je orao. Sup ima golu, neoperjalu glavu i belu kragnu, pa mu odatle ono "beloglavi". A pripada lešinarima, a ne orlovima.

3. Pročitao sam negde da se viđa ptica "Grey hawk". Takva ne postoji kod nas. A da. Verovatno su mislili na ponosnog sivog sokola, engl. Peregrine Falcon, lat. Falco peregerinus. Hawk i Falcon su 2 potpuno različite stvari.

A onda mi je jednog dana u ruke došla knjiga nad knjigama, pesma nad pesmama. Slika i prilika svega o Srbiji.

"The unknown Danube: Guide through Serbia" strana: 28 autori: Borislav Vasić, Sandra Vojnović, Miro Stefanović izdavač: Turistička Organizacija Vojvodine prevodilac: Jelena Veselinović-Jelić izdata: u Novom Sadu, aprila 2008. godine


1. Strana 16
"Extensive fudding zone of the Danube in the middle course spreads over three countries: Hungary, Croatia and Serbia. This natural whole is precious for preserving noumerous species of flora and fauna in Europe . . . The rigon is inhabitet with noumerous population of whild ducks amd gees, divers, river-seagulls, tumbler pigeons . . . It is estimated that in this region exists approximately 400 deers and large number of barts".

U prevodu Bart je baron.

2. "About 200 spicies of birds live in Fruška Gora out of which the most precious are greedy ones: Aquila heliaca, Hierratus pennatus, Aquila pomarina and Haliaetus Albicilla".

Prevod: Oko 200 začinskih ptica živi u Fruškoj gori od kojih su najvrednije pohlepne: ...

Šta stranac može da pomisli nakon svega. Da jedemo ugrožene vrste? Da ovde ne postoje ljudi koji se razumeju u ptice? Pa čak su i latinski nazivi pogrešno ispisani!

Nakon svega što pročitaju, stranci zaista neće poželeti da dođu u Srbiju!!!

Šta će nama vukovi?

Da li ste se ikada zapitali sledeće: Šta će nama vukovi? Kolju ovce, jure Crvenkape i senilne babe, plaše i dobru i lošu decu, jadne lovce teraju da po ciči zimi gaze dubok sneg i spašavaju propalog nam seljaka. Pritom, jako su, brate, drski! Sve "velike i napredne" nacije su ga istrebile, a mi mu još ne doakasmo.

Ovaj Balkanski vuk je slika i prilika Balkanskog muškarca, neotesanog, neizbrušenog, divljeg u srcu. Ne samo da su toliko slični, nego kao da ih je jedna majka rodila. I jedan i drugi su privrženi svom čoporu, ljubomorno brane svoju teritoriju. Čak su prinuđeni da imaju samo jednu ženku. Tamo gde nema vuka, pa i muškarci su bolji. Zar ne? Ne kvare se međusobno.

Gotovo svakog dana u nekom od medija naletim na sledeće naslove: "Vukovi poklali ovce", "Vučiji pir u sred dana", "Krvopije napadaju po selima". Ništa to ne valja. Opake su to zveri. Jedu i ovce i srne, kolju i koze i divlje svinje. Pa koliko im je dosta? A onda se u priči nađu i neki što kao vole vukove, pa bi da ih štite!? Ma štitite ih vi u vašem dvorištu! Jadni lovci ostaše praznih zamrzivača. Kakva tragedija. Cele godine su hranili i solili srne i divlje svinje, a sad nemaju mesa ni za 2 kobasice. Velika je to nepravda. Vuk samo dođe, pojuri, uhvati i proždere. A ne plaća ni porez na oružje, niti kupuje municiju, niti plaća članarinu Lovačkom savezu. E sad mi je dosta! Duša me zabolela za 96.000 lovaca, naših zakletih ljubitelja prirode. Vuk im uništio reputaciju i pokvario dobar poslovni ambijent, a pritom im i žene sumnjaju u muškost. Kućama se vraćaju praznih gepeka i obešenih noseva.

Nešto razmišljam, kod nas je poslednjih 20 godina jako popularno neko otcepljenje, neki referendumi, mini ratovi i sl. Što se, bre, ti vukovi jednom ne otcepe od nas, pa nek žive u blagostanju od stranih donacija ovaca i divljači. Nek ostave kukavnog Srbina da uživa u svom problemu.

Zato brate Srbine, udari i kukom i motikom na zlog vuka i odbrani se od svoje najveće nevolje. Ne daj, vispreni Srbine, da se vuk od tebe otcepi pre nego li mu zadaš najveći udarac.

Dobrodošli

Pozdrav svima. Od danas će vam biti dostupna pisanija koja će se u velikoj meri odnositi na ono što moj život čini lepim - priroda koja me okružuje.

Nemojte zameriti ako reči budu gorke, a stavovi oštri kao sablja. Kao čovek koji vidi i čuje sta se događa u svetu oko nas, ne mogu a da ne odreagujem na nepravde koje, na žalost, mnogi ne primećuju.

Ako imate makar malo slobodnog vremena i dobre volje, posetite www.wild-serbia.com i saznajte zbog čega smo Kaća i ja potrošili na hiljade sati u prirodi i ispred kompjutera.